Krastavac za tanak struk


Krastavac je baš kao i lubenica sastvaljen pretežno od vode (95%) i u ovo toplo razdoblje godine pored toga što osvežava takođe i hidrira organizam. Međutim, postoje i drugi razlozi zašto krastavac možete jesti i u drugim godišnjim dobima. Krastavci su bogati mineralima, poput bakra, kalijuma, mangana, ali i vitaminima B, C i K, što je prava stvar ukoliko tražite dobru namirnicu za redukcionu dijetu. Krastavac je takođe i dobar izvor polifenola i drugih jedinjenja koja smanjuju rizik od oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Možda je najbolje pozitivna svojstva krastavca predstaviti na sledeći način:

  • krastavacštiti mozak, poboljšava koncentraciju i dobra je namirnica u ishrani obolelih od degenerativnih oboljenja poput Parkingsonove bolesti;
  • štiti srce jer sadrži kalijum koji utiče na smanjenje povišenog krvnog pritiska i regulaciju elektrolita u organizmu
  • smanjuje rizik od raka dojke, grlića materice, jajnika, ali i raka prostate kod muškaraca, jer sadrži lignine i druge fitonutrijente koji imaju antikancerogena svojstva;
  • deluje protivupalno, što je dokazano višestrukim istraživanjima;
  • poseduje antioksidativna svojsta, jer sadrži vitamin C i beta karoten, kao i kvercetin, apigenin i druge koji štite ćelije od razornih uticaja slobodnih radikala;
  • osvežava dah, jer se bori protiv bakterija koje utiču na loš zadah u ustima;
  • utiče na snižavanje stresa zbog svoga sadržaja kompleksa vitamina B, koji smanjuju osećaj anksioznosti i smanjuju posledice stresa
  • značajno utiče na zdravlje sistema za varenje, jer sadrži ono glavno što zdrava probava podrazumeva: vodu i vlakna. Ukoliko se krastavac konzumira sa korom, važno je da znate da je kora bogata nerastvorivim vlaknima, što potpomaže lakše pražnjenje;
  • ima malo kalorija (samo 14 kcal/100 g)  i puno vodorastvorljivih vlakana što je od velike važnosti osobama koje su na redukcionim dijetama.

Krastavac je dobar izbor za osnovu svih sokova od povrća koje možete napraviti kod kuće u sokovniku, jer ima blag ukus. Ako još niste probali neki sok od povrća, probajte mešani sok od svežeg krastavca i celera (stabljike, a ne korena). Kasnije možete eksperimentisati i sa drugim povrćem uz krastavac. Kada popijete sok ili šejk koji u sebi sadrži krastavac, sve hranjive materije se direktno resorbuju, što utiče na zdravlje celog tela i održavanja zdravog pH balansa organizma.

Sve navedeno važi za organski gajene krastavce, dakle one uzgajane bez primene veštačkih pesticida, herbicida i drugih otrova. Možda niste znali, krastavci su jedno od najčešće „prskanog“ povrća. Ako možete, birajte lokalno uzgojen, po mogućnosti organski krastavac, jer oni krastavci koji dolaze izdaleka su pored onog plastičnog individualnog pakovanja u kojem se nalaze, tretirani i raznim voskovima na bazi nafte koji sadrže i rastvarače i druge hemikalijame koje samo služe za dužu zaštitu već ubranog ploda.

Ako niste sigurni da li je krastavac organski ili ne, preporučujem da ipak gulite krastavce i posle svega toga ih dobro operete vodom. Obratite pažnju kada kupujete krastavce, jer su oni koji su žuti ili žućkasti na krajevima uvek gorki, pa birajte one sveže zelene plodove. Pre nego što krastavac isečete u salati, ogulite ga i skinite krajeve i probajte da slučajno nisu gorki u tim delovima. Dešava se da krastavac bude gorak i samo sa jednog kraja.

Tikvice

Tikvice su, poput krastavca, namirnica koja obeležava leto, iako ih možete naći i u drugim godišnjim dobima. Energetska vrednost tikvica je 16 kcal/100 g. Tikvice sadrže i nešto minerala:  magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa, cinka, kalcijuma. Tikvice sadrže i vitamine B kompleksa, vitamin C, kao i nešto vitamina K. baš kao i krastavci, tikvice su sjajne za razne dijete za mršavljenje, jer sadrže vlakna i vodu. Zbog velikog sadržaja dijetnih vlakna, pogodne su i za dijetu kod povišenog holesterola i triglicerida.

tikviceTikvice su odlične kako za zdrave osobe tako i za obolele:

  • Dijabetičari bi trebalo što češće da ih imaju na jelovniku, jer tikvice s jedne strane skoro i da nemaju ugljene hidrate, a sa druge strane smanjuju resorpcijiu glukoze. Preporučujem ih i trudnicama koje imaju gestacijski dijabet.
  • Ako imate problem sa hipertenzijomkalcijum i magnezijum iz tikvica deluju na sniženje krvnog pritiska.
  • Delovanjem na regulaciju masti i šećera tikvice preventivno utiču na pojavu ateroskleroze, srčanog i moždanog udara.
  • Fitonutrijenti u tikvicama deluju antikancerogeno, jer sprečavaju mutaciju ćelija.

Leto je pravo vreme za ovu namirnicu, pa nikako nemojte preskočiti tikvice u rashladnoj vitrini u prodavnici ili vama najbližoj pijaci. Kada birate, neka to bude tikvica sa sjajnom korom bez oštećenja. Kora ne sme da bude previše tvrda, jer je onda tikvica prezrela. Čuvajte ih u frižideru, u donjoj fioci. Takođe je moguće zamrznuti, ali će njihova struktura nakon odmrzavanja biti puno mekanija. Pre zamrzavanja, isečene tikvice potrebno je blanširati u kipućoj vodi oko 2 minuta.

Tikvice možete kuvati, grilovati, kuvati na pari, rendati u supe i čorbe, puniti sa mesom ili drugim povrćem ili žitaricama, a postoje i oni manje zdravi načini pripreme poput pohovanja i prženja u dubokim masnoćama. Recepata zaista ima mnogo, pa šteta je da vam prođe leto, a da ne probate ovo veoma zdravo povrće. Ipak izaberite zdrave načine pripreme i uživajte.

Boranija

Boranija (ili kako je na zapadu Balkana nazivaju mahune) je, najkraće rečeno, nedozreli pasulj (grah) koji se uzgaja, bere i konzumira pre nego što se pasulj potpuno razvije, dakle ostane u omotaču (mahuni). Postoje nekoliko sorti boranije koje se kao takve koriste i upravo sada je pravo vreme da ih sveže nađemo na našim zelenim pijacama. Najcenjenije su sorte koje nisu končaste, a pored svežih, možete tokom cele godine lako pronaći i smrznutu boraniju u najbližoj prodavnici.

boranijaBoranija ima raznih: pljosnatih, širokih, uskih, kratkih ili dugačkih,  ravnih ili povijenih, a po boji to su zelena, žuta, žuta sa ljubičastim prugama ili zelena sa ljubičastim prugama. Ako je boranija mlada, onda je najbolja, nije končasta, ima najbolji ukus i lako se kuva.

Boranija je niskoenergetska namirnica i često je na jelovniku osoba na dijetama. U 100 grama boranija daje samo 18-28 kalorija u zavisnosti od vrste. Što je boranija starija, kalorijski je jača. Sadrži dijetna vlakna koja su važna za pravilno funkcionisanje probavnog sistema, kao i vitamine B kompleksa, provitamin A i vitamine C i K. Od minerala u boraniji možete naći gvožđe, magnezijum, kalcijum, fosfor, mangan i cink.

Boranija termičkom obradom gubi protein lektin koji može biti toksičan u većim količinama, pa je veoma važna pravilna priprema. Boraniju možete kuvati na pari, kuvati u vodi, peći u rerni, ili pripremati u voku (prži-mešaj). Boraniju možete kombinovati sa piletinom, bademima, pavlakom. Recepti za pripremu boranije su brojni, granica je samo vaša mašta.

Godišnja svetska proizvodnja boranije je oko 21 milion tona, a vodeći svetski proizvođač i potrošač je Kina sa oko 16 miliona tona. Možda je ova činjenica tajna vitkog stasa stanovnika Kine, ali bilo kako bilo, boranija treba da bude neizostavni sastojak i u vašoj ishrani.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s